Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,

neko ko nije niko, neko ko pali insens,

zatim čisti svakodnevnu pozornicu (ali ne veruje u rituale),

neko ko udiše vazduh i zatim ga drži u plućima...

u stvari, 

---Ne treba mi niko

Međutim,

treba mi neko ko sriče azbuku...

neko neporušen godinama, neko izbrušenog stila,

koketno bićesa svilenim maramama,

neko odeven u crno a lagodan u svojoj koži,

neko ko voli da putuje sam po svetu, u stvari...

---Niko mi ne treba

Treba mi neko ko voli decu,

neko ko pravi umetnost, ali za nju - nema uvek vremena...

neko ko se budi posle podne i pali džoint,

ko roni na dubinu od 1 000 metara i tu ajkuli glanca zube,

ali ko ni mrava zgazio ne bi,

treba mi neko ko poznaje bolnice,

ko pravi stolice,

ko ljubi anđele, ko sa đavolom tikve sadi,

u stvari,

---Ne treba mi niko

Treba mi neko ko je pročitao aleksandrijsku biblioteku,

spasio je od požara I oslikao njene zidove,

neko ko se rodio u Aleksandriji, na Madagaskaru, u Tunisu,

u Aino plemenu u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku,

u Rimu u Kazablanki,

neko od svetle misli i sjajna oka,

neko ko počinje pokret u istoriji ili ga završava,

u stvari,

---Ne treba mi niko

Treba mi neko nežan kao meko praskozorje,

tvrd kao stena Gibraltar, razuzdan i veseo,

težak i glomazan kao ormar,

neko ko jede hladne kokice, dzem sa dna tegle,

neko ko me pred zoru sastavlja i rastavlja kao sat,

neko ko hoda kao mačka i otvara žute zenice u ponoć,

neko ko ne kaže ništa, čak ko ne postoji, u stvari i zaista,

---Niko mi ne treba

Treba mi kamikaza uzdignutih krila,

neko ko poklanja cvet,

ko ne mrzi svet, i ko se smeje smrti u lice...

Neko ko plače usred autobusa...na sredini koncerta,

na polovini razgovora i dok seče luk,

treba mi neko koga nisam srela,

zavela, ponela, omela, obezglavila, navela, zanela, ranila...

Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,

 ---Ne treba mi niko

Treba mi neko ko pravi muziku, ko pravi sranja,

ko donosi odluke, neko ko kopa u rudniku,

ko radi u banci, ko čisti slivnik, spava na kiši,

ko glanca kavez u zoološkom vrtu, neko ko pije kafu,

predaje etiku, pegla veš, razmišlja o sutonu,

pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,

neko ko je završio sa meditacijom i izašao iz neuroze,

neko iz pećine, iz loše porodice, neki prosjak koji voli da se smeje,

princ koji ljubav iz ociju, strast iz dlanova, knjige iz biblioteke,

ko snima film o beskrajnim oblacima i napuklim ogledalima,

 ikona mudrosti i ludosti, znanja i neznanja, u stvari

---Ne treba mi niko

kome mnogo trebam...

Treba mi neko ko čisti cipele, slaže posuđe, sklanja kosu sa cela,

posmatra planete, voli nauku, ima svoje mišljenje,

 ne gaji predrasude, ko ima kičmu, mirise na prolece ... u stvari,

---Ne treba mi niko

Treba mi neko ko razmišlja u bojama,

ko oseća prstima i ko sanja budan,

treba mi neko vešt, a nesiguran poput akrobate,

magnetna plazma u bolnici, krvno zrnce u plaštu sena,

perverzna princeza na zrnu graška, ulični diler sa dosta praška,

pustinjski vetar bez jednog daška, u stvari... u stvari,

--- Niko mi ne treba...

niko baš toliko, toliko toliko kao

Ti...